Fehner-eksperimentalna estetika

Krajem XIX veka sve vie jaa nova nauna tendencija koja insistira na razvoju
nauke o umetnosti koja se zasniva na posmatranju i strpljivom uporeivanju
brojnih i razliitih injenica. Stari filozofski metod, tvrdio je Gustav Teodor Fehner
(1801. 1887.), pionir eksperimentalne estetike, kree se odozgo, od univerzalija
ka pojedinanom. Ali budui da se stari sistem pokazao kao nepouzdan, Fehner
predlae pristup odozdo koji se jo naziva i sintetiki pristup, prvo poi od
injenica, a zatim oprezno i postepeno se penjati ka uoptavanjima.
Isto kao to se usprotivio simbolizmu natur-filozofije, isto tako se protivio i
tzv.estetici odozgo koja je teila da postavi principe lepog iz kojih bi lepota
pojedinanih predmeta mogla da se dedukuje. Da bi utvrdio kvantitativne linearne
odnose za koje se smatra da su lepi uzeo je da meri predmete iz svakodnevne
upotrebe kao to su knjige, slike, prozori... Zatim je prouavao likovna remek-dela i
pokuavao da utvrdi linearne odnose kojima se umetnik nesvesno sluio. Zasnovao
je estetiku odozdo kojas e svodila na beskrajno briljivo pristupanje problemu lepog
kao to je psihofizika pristupala problemu svest-telo.
Empirijski metod je traio tenju saradnju sa drugim disciplinama (psihijatrijom,
fiziologijom, biologijom), ime se pruao nov materijal za objanjavanje i
uporeivanje. Polje istraivanja je bilo proireno i na studije o primitivnoj umetnosti i
na umetnost Dalekog istoka, zadajui konani udarac klasicistikoj dogmi o primatu
grkog kanona. Takoe, ona je opovrgla naturalistiku teoriju podravanja, kao i
idealistiko miljenje da umetnik podrava sutinu nekog predmeta.
Knjiga koja se obino smatra poetkom nove nauke jeste Fehnerov Uvod u estetiku
(Vorshule der sthetik) objavljena 1876. godine. Po Fehnerovom miljenju nauna
analiza nije zainteresovana za definiciju lepote (problem koje su imali mnogi njegovi
prethodnici), ve je lepota samo ime koje u grubim crtama oznaava predmet
estetike, i kao takvo moe se primeniti na sve to ima svojstvo da izaziva
zadovoljstvo neposredno i odmah, a ne tek posle razmiljanja ili zbog posledica
(Fehner u Gilbert&Kun, 2004).

Drugi pravac od Fehnera zauzimaju pobornici empatije (nem. Einfhlung), a

najpoznatiji meu njima je Teodor Lips. Empatija znai projektovanje ljudskih
emocija i stavova u neive predmete. Ova pojava nije ograniena samo na oblast
estetike, ali oivljavanje beivotnog dostie svoj vrhunac u estetskom inu.
Fehner: Sintetiki pristup
Procena umetnikog dela je bila jedna od prvih tema koju je u svojim pionirskim
eksperimentima istraivao Gustav Teodor Fehner. U okviru ovog pristupa psihologija
umetnosti je poela da se interesuje za problem zlatnog preseka, harmonije,

balansa i simetrije, kompleksnosti, harmonije boja i primenjivala je pristup odozdo

tj. pokuavala je da sintetisanjem rezultata doe do optijih zakona. Zagovornici
ovog pristupa smatraju da se prostim vizuelnim stimulusima, kao to su
pravougaonici, elipse, trouglovi, jednostavne figure, obojeni krugovi, moe
jednostavno manipulisati na sistematski nain, kako bi se otkrile zakonitosti u
preferenciji. Precizna kontrola nad nezavisnim varijablama, tj. fino variranje
pojedinih geometrijskih parametara vizuelne stimulacije omoguava proveru
mnogih klasinih ideja o dobroj proporciji, zlatnom preseku i sl.
Fehner poredi estetski doivljaj sa pojmom praga osetljivosti iz oblasti psihofizike i
na osnovu toga dolazi do pojma estetskog praga. Stimulacija e prei estetski prag,
tj. bie ocenjena kao lepa, ako promenom odreenih parametara (npr. odnos
stranica u etvorouglu) postigne efekat ulne prijatnosti. U skladu sa stavom da je
osnovna dimenzija u estetici princip prijatnost-neprijatnost, Fehner predlae
promenu naziva estetike u hedoniku.
Druga pretpostavka je da se ovi rezultati mogu sintetisati i primeniti i na pravim
umetnikim delima pretpostavka koja se najee nije potvrdila.
U svojim eksperimentima Fehner je prvi pronaao dokaze za Cajzingovu tvrdnju o
zlatnom preseku i veina rezultata je ukazivala da ljudi preferiraju odnose koji su
bliski odnosu zlatnog preseka 1: 0.62.
Cajzeng je smatrao da je zlatni presek (divina proportion tj.boanstvena proporcija)
kao i kod svake proporcije odnos izmeu dva dela a u ovom sluaju se manji
deo(minor) prema veem delu (major) kao ovaj poslednji tjj.major prema zbiru oba
dela tj. a:b=b:( a+b). U ciframa ovaj odnos iznosi 1:1,6180...tj.jedan iracionalan
broj ija bi vrednost priblino bila 2:3, 3:5, 5:8 itd. Po tome jedna linija, jedan
pravougaonik, jedno ljudsko telo proporcionalno po zlatnom preseku bilo bi neto
najlepe.
Fehner uzima za svoje eksperimente Cajzengov zlatni presek za koji smarta da je do
tada prvo pravo otkrie u estetici. Fehner je posmatrjaui veliki broj lica zakljuio da
od svih pravougaonika, poevi od kvadrata, se najveem broju ljudi dopao onaj ij
a je proporcija bila po zlatnom preseku. Na taj nain je eksperimentalno potvrdio
ono to je Cajzeng a priopri tvrdio.
Fehner otkriva i tendenciju ljudi da toleriu najee i najdue srednji nivo
pobuenosti, koji ini da oni niti oseaju preteranu stimulaciju niti nezadovoljstvo
zbog nedostatka stimulacije (Fehner u Green, 1984). On je isticao i vanost
harmonije u umetnosti, pripisujui njen prijatan efekat neuro-psiholokom izvoru.
Mora se istai i da je Fehner imao mnogo obuhvatniji pogled na psihologiju, no to
se da zakljuiti iz ovih eksperimenta. Na primer, on je tvrdio da obrazovanje utie na
preferenciju ljudi za lepe stvari. Oseanje zadovoljstva koje se nalazi u osnovi
estetske preferencije nije jednostavan fizioloki odgovor, ve je pod uticajem linog
ukusa.

Za razliku od ove estetike odozdo, pojavljuju se i istraivai koji smatraju da je za

bolje razumevanje fenomena estetskog doivljaja neophodno analizirati i percepciju
realnih umetnikihdela. Ovakav pristup Berlajn naziva analitikim pristupom ili
estetikom odozgo.
Fehnerova estetika odozdo je 70 i 80 god 19.veka obuhvatala laboratorijske i
terenske eksperimente, arhivska merenja slika i vana sistematina metodoloka
otkria.
Gusva Fehner bi se mogao smatrati jednim od osnivaa emipirijske estetike. On je
zahvaljujui neprocenjivom znanju koje je tokom svog ivota ve stekao na polju
senzorne psihofizike(u ijem je osnivanju takoe uestvovao) ovom novom
tzv.odozdo-nagore principu u estetici dao prepoznatljiv peat, u toj meri da se vei
deo empirijske estetike moe slobodno nazvati psiholokom estetikom ili psiho
estetikom. Psiho-estetika je grana eksperimentalne psihologije koja prouava
normativne i precizno merene senzorne, emicionalne i kognitivne ljudske
reakcije(ukljuujui i sudove) na objektivno definisanei precizno skalirane stimulue.
U svom istraivanju psiho-estetika koristi metodologiju i logiku naune psihologije, a
ne filozfije ili filozofkse estetike.
Fehnera mnogi smatraju i ocem moderne naune estetike; on je, na principu
asocijacije, nainio osnovnu razliku izmeu forme i sadrine umetnikog dela: prva
se stvara po formalnim principima (meu neposrednim iniocima utisaka) a druga
po materijalnom principu (procesu asocijacije koji predmetima pridaje smisao i
emotivnost). Fehner se oslanjao na metod statistikog istra-ivanja; taj metod dao je
malo rezultata i oni su prilino proizvoljni, ali je on nainio kolu; izloio je niz
razliitih principa: (a) primarni principi hedonistike, tj. principi po kojima se upravlja
ulno uivanje (granica, stepen, kontinuitet, rastenje oseanja); (b) direktni formalni
principi estetike, tj. jedinstvo mnotva, harmonina povezanost, jasnost; (c)
indirektni principi psiholoke teorije, tj. znaenje prirodnih i umetnikih predstava,
asocijacija figura i ideja...

FEHNER (EKSPERIMENTALNA ESTETIKA)

Pravo eksperimentalno provjeravanje ideje o prostom pravilu estetike uradio je
G.T.Fehner. Fehner je proveravao Cajzingovetvrdnje o zlatnom preseku kao uslovu
lijepih proporcija tela i lica, da potrai optije pravilo,ako ono postoji.Fehner je
isprobao i afirmisao postupke merenja osetljivosti u psihofizici. Time zapoinje
estetiku odozdo, za razliku od tradicionalne estetike,koja kao preteno filozofska
disciplina, neguje pristup problemu umetnosti na moralnom planu. Njegovi
eksperimenti su direktnog tipa- nisu zasnovani na verovatnoi savremenog
statistikog zakljuivanja ali pretpostavljaju kauzalni zakljuak ve na osnovu
apsolutnih iznosa ili dominantnog broja.Fehner proverava zlatni presjek statistiki,
kroz interpersonalnu saglasnost. On testira istim zadatkom vei broj ispitanika i

oslanja svoj zakljuak na modalnim vrednostima. Dobio je nalaz koji potvruje

dominaciju zlatnog presjeka kao kriterijuma za lepe odnose. Fehner je bio
pozitivistiki orjentisan. Reavao je vane probleme u fizici. Uveo merenje u
psihologiji i naao osnovni zakon o odnosu duha i materije.Eksperimentaciju u
estetici shvatio je kao empirijsku dopunu filozofiji.Verovao da u estetskom
doivljajupostoji neto analogno pragu osjetljivosti iz psihofiz.-estetski prag. Misli da
se tu radi o posebnoj dimenziji koja je vie kognitivna nego emotivna,to je princip
prijatnosti-neprijatnosti, po tome menja ime estetici u hedonika. Kod Fehnera
hedonika ima preteno ulno,povrinsko znaenje i ne podrazumjeva neki dublji
emotivni odjek.

Zlatni presek (tzv. boanska proporcija) se definie kao proporcija

kraeg segmenta prema duem koja iznosi priblino 0,618.
---Poeci eksperimentalnog testiranja hipoteza vezanih za estetsku preferenciju
datiraju jo od Fehnerovog uspostavljanja eksperimentalne estetike kao empirijske
discipline. Osnovni cilj nove discipline bio je traganje za objektivnim svojstvima
stimulusa, najee vizuelnih, koja stoje u osnovi estetske preferencije. Odnos
dimenzija kompleksnosti i ureenosti i nain njihovog kombinovanja unutar
stimulusa koji su estetski preferentni bio je u fokusu brojnih empirijskih provera kako
Fehnera, tako i autora koji su usledili . Od jednostavnih vizuelnih sklopova, koji su
obeleili poetke bavljenja estetskom preferencijom, stimulusi koji su korieni u
kasnijim istraivanjima su uglavnom obuhvatali i kompleksna vizuelna umetnika
dela, prirodne scene, svakodnevne objekte, zvukove, muzika dela, verbalne
sadraje, besmislene jezike sklopove i ljudsko lice.
nasuprot Fehnerovoj eksperimentalnoj estetici, koja je samo jedan deo
naune estetike, jer se odnosi na samo jedan faktor estetike injenice, i to na
matematiki ili apstraktni faktor

Sistemi estetike elinga i Hegela bili su, kako je to metaforino (i duhovito, ali ne i
originalno; ta metafora se sree u Bibliji) formulisao Fehner, dinovi na nogama od
ilovae, predlaui sredinom 19. veka put odozdo. Iako je Fehner u tome
prednjaio, njegov podsticaj je bio prihvaen i razvio se u pravi pokret tek poto je
Vunt izvojevao pobedu eksperimentalne psihologije i istakao pionirski rad Fehnerov,
koji su kasnije nastavili, pored mnogih drugih, naroito Osvald Kilpe i Teodor Cien.

U povijesti su, naprotiv, postojali znanstvenici koji su, poput Fehnera, pokuali
odrediti subjektivnu i kvalitativnu jainu naega osjeaja, izmjeriti jainu osobnoga
estetskog zadovoljstva. Ta je estetika nazvana estetika odozdo ili
eksperimentalna estetika.